Видовданска академија 2017. године у Тузли

Видовданска академија 2017.

У организацији СПКД „Просвјета“ у Тузли је 30. јуна одржана Видовданска академија. Академија је одржана у Владичанском двору с благословом Његовог Високопре- освештенства епископа зворничко-тузланског господина Хризостома, новоизабраног Митрополита Дабробосанског.Надахнуту бесједу о Видовдану одржала је проф. Радица Дринић из Бијељине. Предсједник СПКД „Просвјета“ мр сц. Милан Цвијетиновић говорио је о значају Косовског боја у српском народу, а протојереј-ставрофор Милан Топић о духовним аспектима Видовдана. Лијеп и богат програм разгалио је срца присутних. Учествовали су чланови КУД „Нова Јања“ из Јање, СЦПД „Богољубље“ из Добоја и Секција при ЦО Тузла „Јутра плавог сљеза“. Свечаност су својим наступом и програмом под називом „Суза Косова“ уљепшали Тања Аћимовић, Теодора Блажановић и Василије Топић, чланови Секције “Јутра плавог сљеза”, а поздрављени су топлим аплаузом. Чланови секције предано раде на очувању српског језика, културе и националног идентитета.


Манифестација "Филип Вишњић - Вукови гуслари"

Bукови гуслари

115. годишњица СПКД "Просвјета" у БиХ

115.

Дана 06.06.2017. године Српско просвјетно и културно друштво ”Просвјета” обиљежило је 115. Годишњицу оснивања у Босни и Херцеговини, свечаном трибином и пригодним дружењем, на којој су учесници говорили о постигнутим резултатима у протеклом периоду, али и о наредним активностима. Свечаност је одржана у просторијама Народне и универзитетске библиотеке „Дервиш Сушић“ у присуству већег броја грађана, чланова друштва, како из Тузле тако и из других градова, књижевника и културних радника који су на различите начине везани за Тузланско Друштво. Бесједници на Трибини су били Душан Јовановић предсједник Главног одбора Просвјете, Раде Перић, члан Главног одбора, Милан Цвијетиновић, предсједник Просвјете у Тузли и Слободан Наградић предстваник Просвјете из Бања Луке. Сви бесједници, заједно са присутним на трибини, указали су на богат историјат СКПД Просвјете, значај за описмењавање и просвјећивање, како дјеце и младих тако и одраслих, изградњу и вођење бриге о ђачкиим домовима, стипендирање ученика свих конфесија на шта је Друштво посебно поносно, учествовање у свим облицима културног и хуманитарног карактера, и другиим активностима које су оставиле немјерљив значај у граду Тузла и шире. Главну бесједу одражао је господин Јовановић који је говорио о историјату Просвјете од њеног оснивања до данашњих дана истичући тешке периоде у којима је Друштво више пута морало прекидати са радом и поново га обнављати, са посебним освртом на битисање у Тузли. Такође, више од 40 одбора у Босни и Херцеговини и ван ње са већим и мањим успјехом ради на очувању српског језика, културе, традиције и идентитета са нарочитом пашњом на образовање младих, што је био и један од разлога оснивања прије 115 година. Господин Јовановић подијелио је излагање на три дијела, прво на период Аустроугарске владавине, затим на период између два свјетска рата и на крају период након II свјетског рата до данашњих дана. У сваком од наведених сегмената предочене су чињенице и детаљи који су у великој мјери заинтересовали присутне. Предсједник СПКД “Просвјета” Тузла мр. сц. Милан Цвијетиновић проф. је истакао проблеме са којима се Друштво суочавало од обновитељске Скупштине 1991. године до данас. Посебно је истакао циљеве и задатке које Друштво треба да оствари у наредном периоду. Модератор програма била је глумица, позоришна умјетница Нина Терзић која је поред најаве свечане трибине својим надахнутим рецитовањем стихова Алексе Шантића и других пјесника обогатила програм.


Промоција Књиге "Нова кожа"

Нова кожа

СПКД „Просвјета“ Тузла организовала је промоцију романа „Нова кожа“ аутора Жељка Т. Ковачевића. Промоција је одржана 28.03.2017. године у 18:00 сати у Народној и универзитетској библиотеци „Дервиш Сушић“ у Тузли. Промотори су били: Дејан Спасојевић, главни уредник и издавач, Станислав Томић, професор, рецензент и Жељко Т. Ковачевић, аутор. Уводну ријеч одржао је мр сц. Милан Цвијетиновић, предсједник СПКД „Просвјета“ Тузла. Модератор је била Амела Петричевић, професор, која је врло увјерљиво и са пуно емоција прочитала неколико упечатљивих одломака из књиге. Промоцији је присуствовао већи број грађана, представника институција културе и друштвеног живота. Радња романа „Нова кожа“ смјештена је у дужи временски период, од 1562. године до 1806. године. Ликови Ковачевићевог романа живе своје животе оптерећене различитостима, присутним суровим правилима друштвених односа који су тада владали, скоро неспојивим супротностима иако вишеструко чак и генетски повезаних људи и ствари на једном простору и у једном времену. Главни уредник Дејан Спасојевић је истакао: „Сигуран сам да хронику овога типа, послије Меше Селимовића до данашњих дана, нико од аутора с нашег подручја није описао на сличан начин, тако да то даје тежину Ковачевићевом књижевном остварењу. Велики писац Меша Селимовић би сигурно био поносан на суграђанина Жељка Ковачевића и његово књижевно остварење“. Рецензент професор Станислав Томић је из књиге издвојио вриједност праштања. „Опростити некоме значи ослободити се јарма душе, притиска којег човјек трпи. Опростом сав терет прелази на онога коме је опроштено. Ако опрости један човјек другом, може да се роди велико пријатељство и блискост. Величина душе је у величини онога колико можеш праштати.“, написао је аутор. Такођер, професор Томић истиче удаљавање са сусретом па је цитирао аутора „Ни он, ни они то не желе, али се дешава, непримјетно, са сваким новим сусретом они се удаљавају.“ Томић даље каже: „Са овом реченицом не почиње нити се завршава роман, али је она некако разапета између његовог почетка и краја, на путу од „мерхаба“ до „добра ти срећа“ и назад, заустаљајући тако читаоце као што дјеца заустављају аутомобиле у свадбеној колони ...“ Рецензент Радосав Перић је у рецензији истакао да „Завичајна књижевна баштина Босне и Херцеговине а нарочито Подриња и Бирча са романом Жељка Ковачевића богатија је за једно значајно књижевно дјело од изузетне вриједности за становнике ових подручја ...“. Роман има вриједност и у помињању неколико историјских личности и мјеста. Новинарка Душка Ребић забиљежила је слиједећу ауторову изјаву: „Ово ми је прва књига, на којој сам радио годину дана. С обзиром да је ово првијенац, а друга књига излази ускоро јер сам понукан одличним реакцијама читалаца, који нису остали равнодушни након читања књиге“ казао је Жељко Т. Ковачевић.