Од 1902. године, када је основано, па све до данас, Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“
остварује своју грандиозну улогу у очувању и развоју културе и духовности српског народа.
Сматра се да дјеловање „Просвјете“ у очувању културног, духовног и националног идентитета српског народа
долази одмах иза улоге коју је на том пољу остваривала Српска православна црква.
Сама чињеница да се једно овакво Друштво, упркос бурним историјским догађањима,
одржало и опстајало више од пуног вијека, довољно говори о његовој виталности и духовној снази.
О значењу оснивања „Просвјете“ као културне и духовне институције, можда најупечатљивије
говоре ријечи Владимира Ћоровића, објављене у „Босанској вили“ 30. августа 1912. године,
поводом обиљежавања десетогодишњице Друштва:
„Стварање „Просвјете“ био је најсвјетлији моменат у јавном животу Босне и Херцеговине…
Јер то није установа једног мјеста, једне врсте и једне генерације, него трајно поприште
рада за све благородне духове са најширим циљевима какви се уопште могу тражити у људском дјеловању.“
У Тузли, Друштво је основано 6. јуна 1904.
Рад Друштва прекидан је 1914. и 1941. године, али зацртане смјернице и циљеви Друштва углавном су
остајали исти:
школовање дјеце и младих, културно и просвјетно уздизање српског и осталих народа БиХ, оснивање
библиотека, издавачке дјелатности и популаризација књига у народу и остале активности.
Обновљена је 1990. године на Видовдан, у сали Народне и универзитетске бибилиотеке у сарајевској
Вијећници.
Обновитељска скупштина Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ у Тузли одржана
је 20. априла 1991. године у кристалној дворани Хотела „Тузла“. У име Иницијативног одбора
обратио се проф. др Бранко Савић.
Скупштина је изабрала Општински одбор „Просвјете“ од једанаест чланова. За предсједника је
изабран проф. др Бранко Савић, потпредсједници проф. др Часлав Јевремовић и проф. Раде Бјекић.
Дужност секретара повјерена је свештенику Миодрагу Гаврићу, благајна Љубомиру Керовићу, а
предсједника Надзорног одбора дипл. ек. Милану Тешићу.
Културни дио програма режирао је Дејан Мијач, а учествовали су драмски умјетници Рада Ђуричин
из Београда, Јелена Обрадов и Драган Џанкић из Тузле, гуслар Коста Плакаловић из Сарајева и
Пјевачко друштво „Његош“ из Тузле. Изостали су, а били су позвани пјесникиња Десанка Максимовић
и драмски умјетник Љуба Тадић.
Рад је поново прекинут да би 10. јуна 1998. на скупштини усвојен је програм, донесен Статут и
Пословник о раду скупштине. Друштво је пререгистровано 4. августа 1998.
Сједиште СПКД ”Просвјета” Тузла је у Јеврејској улици бб.
Активни су Просвјетина школа српског језика, Књижевни клуб „Меша Селимовић“,
Клуб жена, Клуб шахиста. Бројне културне догађаје, предавања, трибине,
радионице и обиљежавања важних културних и историјских датума Друштво традиционално организује.
