Једна од „Просвјетиних“ дјелатности на просвјећивању била је оснивање библиотека. 1911. године је одлучено да се реорганизују већ постојеће библиотеке разних српских културних друштава и да се у исто вријеме почне са радом око оснивања нових „Просвјетиних“ библиотека по градовима и селима гдје их до тада није било. Задатак ове нове установе, према замисли њеног првог оснивача Ристе Радуловића, био је да прикупи у првом реду све књиге које су написали Босанци и Херцеговци, или које говоре о Босни и Херцеговини, а затим, по могућности, све књиге писане на српскохрватском-хрватскосрпском језику како би могле послужити културним и научним радницима. Планирано је било да то буде зачетак једне библиотеке по узору универзитетских библиотека. Тако је издат проглас и молба свим установама, корпорацијама и приватним лицима Босне и Херцеговине и другим српским крајевима да својим прилозима и даровима у књигама помогну ову акцију. Одзив је био добар и прикупљено је одмах 2. 500 књига. То су били већином поклони установа. Сва своја издања која су још имали уступили су бесплатно „Просвјети“: Српска књижевна задруга, Српска краљевска академија наука у Београду, Државна штампарија у Београду и на Цетињу, Чувићева заклада у Београду, Матица српска у Новом Саду, а Југословенска академија у Загребу дала је сва своја издања у пола цијене. Библиотека је отворена 1913. године и са 3.340 књига започела свој рад и као једина јавна библиотека, приступачна сваком, без разлике у доби, писмености, вјери и нацији. Од 1922. године, библиотеку је преузео Ђорђе Пејановић, секретар друштва и уредник „Гласника“. Уочи Првог свјетског рата „Просвјета“ је реорганизовала библиотеке у Мостару, Бањалуци, Тузли, Бихаћу и Травнику. Осим сталних и покретних Библиотека, основана је у Сарајеву и прва Дечија библиотека. Већ 1925. године „Просвјета“ има 105 библиотека и 51.139 књига без дупликата. Основни мото рада „Просвјетиних“ библиотека је био: „употреба књига је бесплатна и свако без разлике племена и вјере може се њима служити“. До рата 1941. године у свим „Просвјетиним“ библиотекама било је 106.000 књига, од чега у Централној библиотеци 44.200.
1997. године почела је акција прикупљања књига у жељи да се формира „Просвјетина“ библиотека у Тузли. Већ до краја јуна прикупљено је више од 700 наслова. И даље, највећи проблем је био простор, али бар привремено, библиотека је добила кутак у Владичанском двору. Отворена је 22. децембра 1997, уз скромну свечаност, на којој су били присутни начелник Тузле Селим Бешлагић и гвардијан Фрањевачког самостана „Свети Петар и Павле“ у Тузли фра Петар Матановић. Крајем јуна 1999. библиотека је пресељена у канцеларијски простор Црквене општине. До фебруара 2000. године библиотека је имала 1713 поклоњених књига. Госпођа Татјана Матијевић, руководилац библиотеке, водила је уредну документацију тако да из ње сазнајемо имена највећих донатора. Потрага за простором настављена је и сљедећих година. У љето 2018. „Просвјета“ коначно на коришћење од Града добија лијеп велики простор у којем је библиотека данас смјештена.